Azərbaycanca AzərbaycancaБеларускі БеларускіDansk DanskDeutsch DeutschEspañola EspañolaFrançais FrançaisIndonesia IndonesiaItaliana Italiana日本語 日本語Қазақ ҚазақLietuvos LietuvosNederlands NederlandsPortuguês PortuguêsРусский Русскийසිංහල සිංහලแบบไทย แบบไทยTürkçe TürkçeУкраїнська Українська中國人 中國人United State United StateAfrikaans Afrikaans
Підтримка
www.wikidata.uk-ua.nina.az

Немає перевірених версій цієї сторінки ймовірно її ще не перевіряли на відповідність правилам проекту Іван Кастріоті Гйо

Іван Кастріоті

Іван Кастріоті
Немає цієї сторінки; ймовірно, її ще не перевіряли на відповідність правилам проекту.

Іван Кастріоті (Гйон Кастріоті)[a] — албанський феодал з дому Кастріоті та батько албанського лідера Ґєрджа Кастріоті (більш відомого як Скандербег). Він керував територією між мисом Родон і Дібер і мав у своєму розпорядженні армію з 2000 вершників.

Іван Кастріоті
Народився14 століття
Мат (округ), Дібер, Албанія
Помер2 травня 1437(1437-05-02)
ПохованняГреція
КраїнаСхідна Римська імперія
Діяльністьвійськовослужбовець
РідКастріоті
БатькоПал Кастріоті
У шлюбі зd
ДітиСкандербег, d і d
image
  • Korablev, B. (1915). Actes de Chilandar II. с. 561—562. 6945 AM/1426 AD: Titre de donation de Jean Castriote d'Albanie et de ses fils: ...Милостію божіею іоаннь кастріоть господинь албанскіи. Саме цей уривок не увійшов до документальної збірки «Djuradj Kastriot Skenderbeg i Arbanija u XV veku» (1942) сербського історика Йована Радоніча.
  • Malaj, 2013
  • Malaj, 2013
  • Malaj, 2013, с. 45.
  • Bela, 2019, с. 229.
  • Omari, 2014
  • Muhaj, 2015, с. 42.
  • Omari, 2014
  • Omari, 2014, с. 40.
  • Fine, 1994, с. 422.
  • Omari, 2014, с. 32.
  • Omari, 2014
  • Fine, 1994, с. 515.
  • Fine 1994, p. 516
  • Ćorović 2001: «Уз Стевана се борило и нешто Арбанаса Ивана Кастриота, који је пришао деспоту одмах по доласку овог у Зету.»
  • Vujović, Dimitrije; Risto Dragićević; Nikola Đakonović; Milinko Đurović; Mirčeta Đurović; Pavle Mijović; Đoko Pejović; Vlado Strugar (1970). Milinko Đurović (ред.). Istorija Crne Gore [History of Montenegro] (серб.). Т. II. Titograd: Naučno Delo. с. 143. OCLC 633018773. У деспотовој војсци налазили су се и одреди Ивана Кастриота, који је тада имао посједе око Љеша, и то под командом једног од његових синова....
  • (1947). George Kastrioti Scanderbeg (1405–1468). International Universities Press. OCLC 732882. Власне, він відправив свого сина Станіша з допоміжним корпусом на допомогу сербам проти венеціанців під Скутарі
  • Fine 1994, p. 517
  • Vujović, Dimitrije; Risto Dragićević; Nikola Đakonović; Milinko Đurović; Mirčeta Đurović; Pavle Mijović; Đoko Pejović; Vlado Strugar (1970). Milinko Đurović (ред.). Istorija Crne Gore [History of Montenegro] (серб.). Т. II. Titograd: Naučno Delo. с. 144. OCLC 633018773. Франћеско Бембо је настојао да привучена млетачку страну најистакнутије арбанаске господаре. Ивану Кастриоту је нудио 300, Који Закарији 200, а двојици Дукађина по сто дуката....Ни он ту није ништа учинио...
  • (2010). Independent Albania (1912–1944). Historical dictionary of Albania. Lanham: Scarecrow Press. с. 399. ISBN . OCLC 454375231. The young Iskander also participated in military campaigns against the Christians, for which his father was obliged to beg the pardon of Venetian senate in 1428
  • M. Bešić, Zarij (1970). Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara (серб.). Redakcija za istoiju Crne Gore. с. 156. OCLC 175122851. Иван Кастриот је одбијао сарадњу с Турцима, ... Иванови посланици поп Димитрије и властелин Мурат излагали су Сињорији, у августу 1428. год., да је султан, откако су Млечани узели Солун (1423), позивао њиховог господара да нападне млетачкепосједе у Албанији. Показивали су и султанова писма. Како јеон одбијао турске позиве, молио је да га Млечани прихвате ако га Турци нападну.
  • M. Bešić, Zarij (1970). Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara (серб.). Redakcija za istoiju Crne Gore. с. 158. OCLC 175122851. Исхак је најприје одузео Ивану Кастриоту већи дио земље, увео у његове двије тврђаве турскепосаде а остале порушио. Мањи дио посједа му је оставио, јер ганије кажњавао због издаје него због непокорности
  • Jireček, Konstantin. Geschichte der Serben. Т. 2. Gotha: Friedrich Andreas: Perthes A.-G. с. 183, note 4.
  • Malltezi, Luan. Skënderbeu, përmbyset historia. Shqiptarja.com (алб.). Процитовано 19 березня 2024. Dokumenti mban datën 7 korrik të viti 1439, dhe është shkruar latinisht më një shkrim të qartë dhe të rregullt. Dokumenti bën fjalë për shlyerjen (likujdimin) e një llogarie të vjetër që dy tregtarë, Pjetër Pantell dhe nipi i tij Filip de Silva i detyroheshin kryezotit shqiptar Gjon Kastrioti. Fjala është për një shumë prej 123 dukate ar. Në dokument Gjon Kastrioti përmendet i vdekur dhe si trashëgimtarë i tij legjitim, njoftohet Gjergj Kastrioti." "(Документ датований 7 липня 1439 року і написаний латинською мовою чітким і правильним почерком. У документі йдеться про врегулювання старого боргу, який двоє купців, П'єр Пантелл та його племінник Філіп де Сільва, заборгували албанському володареві Івану Кастріоті. Йдеться про суму в 123 золотих дукати. У документі Іван Кастріоті згадується як померлий, а його законним спадкоємцем оголошується Г'єрг Кастріоті).
  • İnalcık, 1995
    Ces neuf villages, toujours selon le registre en question, étaient situés dans les terres de Jean (Yuvan-ili), c'est-à-dire qu'ils appartenaient aux domaines de Jean Kastriote, le père de Skanderbeg. (Ці дев'ять сіл, згідно з реєстром, про який йде мова, були розташовані на землі Гьона (Юван-ілі), тобто входили до складу володінь Івана Кастріоті.)
  • İnalcık, 1995
    La note en question, datée 1438, ne laisse subsister aucun doute que c'est autour de cette date que ces terres avaient été cadastrées. Les neuf villages en question, compte tenu qu'ils se trouvaient sur le Registre de Yuvan-ili (Jean Kastriote), sont du domaine du père de Skanderbeg. L'octroi de ces villages à André Karlo doit avoir fâché Skanderbeg. Quoique l'Etat ottoman considérât ces terres des domaines d'Etat attribuables en timar, pour Skanderbeg il s'agissait des domaines seigneuriaux de son père. (Записка, датована 1438 роком, не залишає сумнівів у тому, що саме в цей час земля була обстежена і зареєстрована. Оскільки дев'ять сіл були внесені до реєстру Юван-ілі (Іван Кастріоті), вони, безумовно, були частиною земель батька Скандербега. Надання цих сіл Андре Карло, мабуть, засмутило Скандербега. Хоча Османська держава розглядала їх як державні землі, як володіння Скандербега Тимар, насправді це були феоди його батька.)
  • İnalcık, 1995
    Надання цих сіл Андре Карло, мабуть, розлютило Скандербега.
  • Gibb, Hamilton Alexander Rosskeen; Johannes Hendrik Kramers; Bernard Lewis; Charles Pellat; Joseph Schacht (1954). The Encyclopaedia of Islam. Т. 4. Brill. с. 139. Того ж року дев'ять його сіл у Юван-еї були передані Андре Карло (ibid., № 335). Центр його батька ол Мус (Миша) був оголошений сіаметом, і Іскендер попросив надати його собі (Архів Топкапи Сараї).
  • Gibb, Hamilton Alexander Rosskeen; Johannes Hendrik Kramers; Bernard Lewis; Charles Pellat; Joseph Schacht (1954). The Encyclopaedia of Islam. Т. 4. Brill. с. 139. ...але санджакбегі (? Охридський) заперечував проти надання цієї важливої...
  • Istorisko društvo Narodne Republike Crne Gore; Istoriski institut Narodne Republike Crne Gore.; Istorijski institut SR Crne Gore u Titogradu.; Društvo istoričara SR Crne Gore.; Istorijski institut Republike Crne Gore.; Društvo istoričara Republike Crne Gore.; Društvo istoričara Crne Gore. (1993). Istoriski zapisi [Historical records] (серб.). Т. 66. с. 37, 42, 63. OCLC 5227190.
  • Jireček, Konstantin (1952). Politička istorija Srba (Political history of Serbs) (серб.). Belgrade: Naučna Knjiga. с. 335. Архів оригіналу за 8 листопада 2012. Процитовано 14 грудня 2014. Забрани деспот дубровчанима да иду тим путем, и нагна их да путују кроз млетачку скадарску област и кроз земљу Ивана Кастриота... Види српско писмо Ивана Кастриота од 25. фебруара 1420 за дубровачке трговце кроз његову земљу за Призрен (Деспот заборонив дубровницьким купцям користуватися цим шляхом і наказав їм їхати через венеційську територію в Скутарі і через землі Івана Кастріота.... Див. сербський лист до купців з Дубровника, які їдуть через його землі до Прізрена, написаний Іваном Кастріотом 25 лютого 1420 року.)
  • Istorisko društvo Narodne Republike Crne Gore; Istoriski institut Narodne Republike Crne Gore.; Istorijski institut SR Crne Gore u Titogradu.; Društvo istoričara SR Crne Gore.; Istorijski institut Republike Crne Gore.; Društvo istoričara Republike Crne Gore.; Društvo istoričara Crne Gore. (1993). Istoriski zapisi [Historical records] (серб.). Т. 66. с. 35. OCLC 5227190. Иван Кастриот ]е од Снн‚ори]е тражио да дубровачкн комерсанти уместо да прелазе копном пут од Скадра могу да се искрца]у у. ТЬешу и да преко млетачке тернторн]е долазе на тьегово подруч]е, т]. у Шуфада]; та] захтев ]е остварен августа
  • Detelić, Mirjana (2007). Dušan T. Bataković (ред.). Epski gradovi, leksikon [Epic cities, a lexicon] (серб.). Belgrade: Balkanološki institut SANU. с. 253. ISBN . OCLC 298613010. U blizini Lješa postojalo je trgovište Šufadaj ili Sufade čiji položaj danas nije moguće tačno utvrditi. Taj strateški važan trg blizu mora (budući daje bio dostupan brodovima) Venecija nije kontrolisala, iako je držala zemljišni pojas od Skadra do Lješa, uz Dračsa okolinom. Šufadaj je početkom XV v. bio u vlasti porodice Jonima, a 1428. u vlasti Jovana Kastriota
  • Povijesno društvo Hrvatske; Društvo za hrvatsku povjesnicu (1984). Historijski zbornik (хор.). Т. 37. Nakladni zavod Hrvatske. с. 68. Očigledno je da su tada Šufalaj i rt Rodoni kraj Drača raspolagali ne samo bogatim šumskim kompleksima nego i začecima brodogradnje... kao stanice za izvoz hrastovog drveta u pravcu Dubrovnika.
  • Balkanološki institut (1972). Balkanika : godišnjak Instituta za Balkanologiju [Balcanica : annual of the Institute for Balkan Studies] (серб.). Т. III. Belgrade: Serbian Academy of Science and Arts. с. 258. OCLC 212380606.
  • Licursi, Emiddio Pietro (2011). Empire of Nations: The Consolidation of Albanian and Turkish National Identities in theLate Ottoman Empire, 1878 – 1913. New York: Columbia University. с. 22. Популярний вислів південноалбанською мовою походить від батька Скандербега, Івана Кастріоті: «Ku është shpata, është feja» («Де меч, там і релігія»).
  • Egro, Dritan (2010). Oliver Jens Schmitt (ред.). Religion und Kultur im albanischsprachigen Südosteuropa. Т. 4. с. 20. ISBN . Іван Кастріоті... був римо-католиком з 1407 по 1410 рік, як союзник Венеції... перейшов у православ'я з 1419 по 1426 рік, прийнявши союз із сербським князем Стефаном Лазаревичем... З 1431 по 1438 рік прийняв іслам, оскільки політично був васалом османів
  • Sindik, Dušan (1990). Dve povelje u Hilandaru o Ivanu Kastriotu i sinovima. Stanovništvo slovenskog porijekla u Albaniji : zbornik radova sa međunarodnog naučnog skupa održanog u Cetinju 21, 22. i 23. juna 1990 (серб.). Istorijski institut SR Crne Gore ; Stručna knj. OCLC 29549273. Повеља није датирана... Стога ће бити најбоље да се за датум издавања ове повеље задржи временски оквир између 1426. и 1431. године.... (Цей акт не датований.... Тому найкраще припустити, що він був виданий у період між 1426 і 1431 роками.)
  • Frashëri, Kristo (1962). George Kastrioti-Scanderbeg: the national hero of the Albanians (1405–1468). s.n. с. 86—92. OCLC 1339175.
  • Anamali, Skënder (2002). Historia e popullit shqiptar në katër vëllime (алб.). Т. I. Botimet Toena. с. 342. OCLC 52411919.
  • Slijepčević, Đoko M. (1983). Srpsko-arbanaški odnosi kroz vekove sa posebnim osvrtom na novije vreme (серб.). Himelstir. с. 45. Заједно са синовима Константином, Репошем и Ђурђем приложио је Иван Кастриот манастиру Хиландару село Радосуше са црквом св. Богородице и село Требиште....Због тога је и пирг св. Ђорђа прозван »арбанашки пирг». Репош је умро у манастиру Хиландару 25. јула 1431. године и ту је сахрањен. (Разом зі своїми синами Костянтином, Репошем і Джураджем Іван Кастріот подарував монастирю Хіландар село Радосуше з церквою Святої Марії та село Требіште... Тому вежа Святого Георгія отримала назву «Албанська вежа». Помер Репош у Хіландарі 25 липня 1431 року і там же був похований.)
  • Noli 1989, pp. 244—245
  • Ljubić, Šime (1891). Listine o odnošajih izmedju južnoga slaventsva i mletačke republike (Documents about the relations of South Slavs and Venetian Republic). Monumenta spectantia historiam slavorum meridionalium. Т. X. с. 299. OCLC 68872994. Ivanum Kastrioti dominum in Albania
  • Studi storici, Issues 125-131. Studi Storici. Istituto storico italiano per il medio evo: 292. 1980. ISSN 0391-8475. Nei documenti veneziani Giovanni è detto ora « dominus partium Albanie»
  • Ljubić, 1891, с. 120.
  • Archiv für slavische Philologie. Т. 21. Weidmann. 1899. с. 90.
  • Giuseppe Valentini (1973). Beiträge zur Kenntnis Südosteuropas und des Nahen Orients. R. Trofenik. с. 1, 186, 192.
  • Noli, 1947, с. 108.
  • Ljubić, Šime (1891). Listine o odnošajih izmedju južnoga slaventsva i mletačke republike (Documents about the relations of South Slavs and Venetian Republic). Monumenta spectantia historiam slavorum meridionalium. Т. X, № XXV. с. 44, 133, 134. OCLC 68872994.
  • Thalloczy & Jireček, Zwei Urkunden, 146.
  • Korablev, Actes, II, 561, 562
  • Petković, Arbanaški Pirg, 196—197
  • e.g. Chalkokondyles, 5.40; translated by Anthony Kaldellis, The Histories (Cambridge: Dumbarton Oaks Medieval Library, 2014), vol. 1 pp. 412f
  • Blancus, Georgius Castriotus, 73: «Gion (id est Iohannis Latine) Castrati nuncupatus»

Джерела

  • Bela, Muhamet (2019). A ishte Skënderbeu nga Hasi?! - Mendime rreth origjinës së Skënderbeut. У Syla, Sabit; Verli, Marenglen; Asani, Skënder; Berisha, Gjon (ред.). Gjergj Kastrioti - Skënderbeu në 550-vjetorin e vdekjes: (materiale nga Konferenca shkencore ndërkombëtare "Gjergj Kastrioti - Skënderbeu në 550-vjetorin e vdekjes", mbajtur në Prishtinë, më 16 tetor 2018) (PDF) (Albanian) . Institute of history "Ali Hadri". ISBN .
  • Malaj, Edmond (2013). Familje fisnike të Drishtit mesjetar (Noble Families of Medieval Drivasto. Studime Historike. 3—4.
  • Muhaj, Ardian (2015). Hulumtimi i origjinës së Skënderbeut përmes historisë së jetës dhe veprës së tij. 610-vjetori i lindjes së Heroit Kombëtar Gjergj Kastrioti Skënderbeu. Academy of Sciences of Albania.
  •  İnalcık, Halil (1995). From empire to republic : essays on Ottoman and Turkish social history (фр.). Istanbul: Isis Press. ISBN . OCLC 34985150.
  • Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. ISBN .

Вікіпедія, Українська, Україна, книга, книги, бібліотека, стаття, читати, завантажити, безкоштовно, безкоштовно завантажити, mp3, відео, mp4, 3gp, jpg, jpeg, gif, png, малюнок, музика, пісня, фільм, книга, гра, ігри, мобільний, телефон, android, ios, apple, мобільний телефон, samsung, iphone, xiomi, xiaomi, redmi, honor, oppo, nokia, sonya, mi, ПК, web, Інтернет

Nemaye perevirenih versij ciyeyi storinki jmovirno yiyi she ne pereviryali na vidpovidnist pravilam proektu Ivan Kastrioti Gjon Kastrioti a albanskij feodal z domu Kastrioti ta batko albanskogo lidera Gyerdzha Kastrioti bilsh vidomogo yak Skanderbeg Vin keruvav teritoriyeyu mizh misom Rodon i Diber i mav u svoyemu rozporyadzhenni armiyu z 2000 vershnikiv Ivan KastriotiNarodivsya14 stolittya Mat okrug Diber AlbaniyaPomer2 travnya 1437 1437 05 02 PohovannyaGreciyaKrayinaShidna Rimska imperiyaDiyalnistvijskovosluzhbovecRidKastriotiBatkoPal KastriotiU shlyubi zdDitiSkanderbeg d i dKorablev B 1915 Actes de Chilandar II s 561 562 6945 AM 1426 AD Titre de donation de Jean Castriote d Albanie et de ses fils Milostiyu bozhieyu ioann kastriot gospodin albanskii Same cej urivok ne uvijshov do dokumentalnoyi zbirki Djuradj Kastriot Skenderbeg i Arbanija u XV veku 1942 serbskogo istorika Jovana Radonicha Malaj 2013 Malaj 2013 Malaj 2013 s 45 Bela 2019 s 229 Omari 2014 Muhaj 2015 s 42 Omari 2014 Omari 2014 s 40 Fine 1994 s 422 Omari 2014 s 32 Omari 2014 Fine 1994 s 515 Fine 1994 p 516 Corovic 2001 Uz Stevana se borilo i neshto Arbanasa Ivana Kastriota koјi јe prishao despotu odmah po dolasku ovog u Zetu Vujovic Dimitrije Risto Dragicevic Nikola Đakonovic Milinko Đurovic Mirceta Đurovic Pavle Mijovic Đoko Pejovic Vlado Strugar 1970 Milinko Đurovic red Istorija Crne Gore History of Montenegro serb T II Titograd Naucno Delo s 143 OCLC 633018773 U despotovoј voјsci nalazili su se i odredi Ivana Kastriota koјi јe tada imao posјede oko Љesha i to pod komandom јednog od њegovih sinova 1947 George Kastrioti Scanderbeg 1405 1468 International Universities Press OCLC 732882 Vlasne vin vidpraviv svogo sina Stanisha z dopomizhnim korpusom na dopomogu serbam proti venecianciv pid Skutari Fine 1994 p 517 Vujovic Dimitrije Risto Dragicevic Nikola Đakonovic Milinko Đurovic Mirceta Đurovic Pavle Mijovic Đoko Pejovic Vlado Strugar 1970 Milinko Đurovic red Istorija Crne Gore History of Montenegro serb T II Titograd Naucno Delo s 144 OCLC 633018773 Franћesko Bembo јe nastoјao da privuchena mletachku stranu naјistaknutiјe arbanaske gospodare Ivanu Kastriotu јe nudio 300 Koјi Zakariјi 200 a dvoјici Dukaђina po sto dukata Ni on tu niјe nishta uchinio 2010 Independent Albania 1912 1944 Historical dictionary of Albania Lanham Scarecrow Press s 399 ISBN 978 0 8108 7380 3 OCLC 454375231 The young Iskander also participated in military campaigns against the Christians for which his father was obliged to beg the pardon of Venetian senate in 1428 M Besic Zarij 1970 Istorija Crne Gore 2 Crna gora u doba oblasnih gospodara serb Redakcija za istoiju Crne Gore s 156 OCLC 175122851 Ivan Kastriot јe odbiјao saradњu s Turcima Ivanovi poslanici pop Dimitriјe i vlastelin Murat izlagali su Siњoriјi u avgustu 1428 god da јe sultan otkako su Mlechani uzeli Solun 1423 pozivao њihovog gospodara da napadne mletachkeposјede u Albaniјi Pokazivali su i sultanova pisma Kako јeon odbiјao turske pozive molio јe da ga Mlechani prihvate ako ga Turci napadnu M Besic Zarij 1970 Istorija Crne Gore 2 Crna gora u doba oblasnih gospodara serb Redakcija za istoiju Crne Gore s 158 OCLC 175122851 Ishak јe naјpriјe oduzeo Ivanu Kastriotu veћi dio zemљe uveo u њegove dviјe tvrђave turskeposade a ostale porushio Maњi dio posјeda mu јe ostavio јer ganiјe kazhњavao zbog izdaјe nego zbog nepokornosti Jirecek Konstantin Geschichte der Serben T 2 Gotha Friedrich Andreas Perthes A G s 183 note 4 Malltezi Luan Skenderbeu permbyset historia Shqiptarja com alb Procitovano 19 bereznya 2024 Dokumenti mban daten 7 korrik te viti 1439 dhe eshte shkruar latinisht me nje shkrim te qarte dhe te rregullt Dokumenti ben fjale per shlyerjen likujdimin e nje llogarie te vjeter qe dy tregtare Pjeter Pantell dhe nipi i tij Filip de Silva i detyroheshin kryezotit shqiptar Gjon Kastrioti Fjala eshte per nje shume prej 123 dukate ar Ne dokument Gjon Kastrioti permendet i vdekur dhe si trashegimtare i tij legjitim njoftohet Gjergj Kastrioti Dokument datovanij 7 lipnya 1439 roku i napisanij latinskoyu movoyu chitkim i pravilnim pocherkom U dokumenti jdetsya pro vregulyuvannya starogo borgu yakij dvoye kupciv P yer Pantell ta jogo pleminnik Filip de Silva zaborguvali albanskomu volodarevi Ivanu Kastrioti Jdetsya pro sumu v 123 zolotih dukati U dokumenti Ivan Kastrioti zgaduyetsya yak pomerlij a jogo zakonnim spadkoyemcem ogoloshuyetsya G yerg Kastrioti Inalcik 1995Ces neuf villages toujours selon le registre en question etaient situes dans les terres de Jean Yuvan ili c est a dire qu ils appartenaient aux domaines de Jean Kastriote le pere de Skanderbeg Ci dev yat sil zgidno z reyestrom pro yakij jde mova buli roztashovani na zemli Gona Yuvan ili tobto vhodili do skladu volodin Ivana Kastrioti Inalcik 1995La note en question datee 1438 ne laisse subsister aucun doute que c est autour de cette date que ces terres avaient ete cadastrees Les neuf villages en question compte tenu qu ils se trouvaient sur le Registre de Yuvan ili Jean Kastriote sont du domaine du pere de Skanderbeg L octroi de ces villages a Andre Karlo doit avoir fache Skanderbeg Quoique l Etat ottoman considerat ces terres des domaines d Etat attribuables en timar pour Skanderbeg il s agissait des domaines seigneuriaux de son pere Zapiska datovana 1438 rokom ne zalishaye sumniviv u tomu sho same v cej chas zemlya bula obstezhena i zareyestrovana Oskilki dev yat sil buli vneseni do reyestru Yuvan ili Ivan Kastrioti voni bezumovno buli chastinoyu zemel batka Skanderbega Nadannya cih sil Andre Karlo mabut zasmutilo Skanderbega Hocha Osmanska derzhava rozglyadala yih yak derzhavni zemli yak volodinnya Skanderbega Timar naspravdi ce buli feodi jogo batka Inalcik 1995Nadannya cih sil Andre Karlo mabut rozlyutilo Skanderbega Gibb Hamilton Alexander Rosskeen Johannes Hendrik Kramers Bernard Lewis Charles Pellat Joseph Schacht 1954 The Encyclopaedia of Islam T 4 Brill s 139 Togo zh roku dev yat jogo sil u Yuvan eyi buli peredani Andre Karlo ibid 335 Centr jogo batka ol Mus Misha buv ogoloshenij siametom i Iskender poprosiv nadati jogo sobi Arhiv Topkapi Sarayi Gibb Hamilton Alexander Rosskeen Johannes Hendrik Kramers Bernard Lewis Charles Pellat Joseph Schacht 1954 The Encyclopaedia of Islam T 4 Brill s 139 ale sandzhakbegi Ohridskij zaperechuvav proti nadannya ciyeyi vazhlivoyi Istorisko drustvo Narodne Republike Crne Gore Istoriski institut Narodne Republike Crne Gore Istorijski institut SR Crne Gore u Titogradu Drustvo istoricara SR Crne Gore Istorijski institut Republike Crne Gore Drustvo istoricara Republike Crne Gore Drustvo istoricara Crne Gore 1993 Istoriski zapisi Historical records serb T 66 s 37 42 63 OCLC 5227190 Jirecek Konstantin 1952 Politicka istorija Srba Political history of Serbs serb Belgrade Naucna Knjiga s 335 Arhiv originalu za 8 listopada 2012 Procitovano 14 grudnya 2014 Zabrani despot dubrovchanima da idu tim putem i nagna ih da putuјu kroz mletachku skadarsku oblast i kroz zemљu Ivana Kastriota Vidi srpsko pismo Ivana Kastriota od 25 februara 1420 za dubrovachke trgovce kroz њegovu zemљu za Prizren Despot zaboroniv dubrovnickim kupcyam koristuvatisya cim shlyahom i nakazav yim yihati cherez venecijsku teritoriyu v Skutari i cherez zemli Ivana Kastriota Div serbskij list do kupciv z Dubrovnika yaki yidut cherez jogo zemli do Prizrena napisanij Ivanom Kastriotom 25 lyutogo 1420 roku Istorisko drustvo Narodne Republike Crne Gore Istoriski institut Narodne Republike Crne Gore Istorijski institut SR Crne Gore u Titogradu Drustvo istoricara SR Crne Gore Istorijski institut Republike Crne Gore Drustvo istoricara Republike Crne Gore Drustvo istoricara Crne Gore 1993 Istoriski zapisi Historical records serb T 66 s 35 OCLC 5227190 Ivan Kastriot e od Snn ori e trazhio da dubrovachkn komersanti umesto da prelaze kopnom put od Skadra mogu da se iskrca u u Teshu i da preko mletachke terntorn e dolaze na tegovo podruch e t u Shufada ta zahtev e ostvaren avgusta Detelic Mirjana 2007 Dusan T Batakovic red Epski gradovi leksikon Epic cities a lexicon serb Belgrade Balkanoloski institut SANU s 253 ISBN 9788671790406 OCLC 298613010 U blizini Ljesa postojalo je trgoviste Sufadaj ili Sufade ciji polozaj danas nije moguce tacno utvrditi Taj strateski vazan trg blizu mora buduci daje bio dostupan brodovima Venecija nije kontrolisala iako je drzala zemljisni pojas od Skadra do Ljesa uz Dracsa okolinom Sufadaj je pocetkom XV v bio u vlasti porodice Jonima a 1428 u vlasti Jovana Kastriota Povijesno drustvo Hrvatske Drustvo za hrvatsku povjesnicu 1984 Historijski zbornik hor T 37 Nakladni zavod Hrvatske s 68 Ocigledno je da su tada Sufalaj i rt Rodoni kraj Draca raspolagali ne samo bogatim sumskim kompleksima nego i zacecima brodogradnje kao stanice za izvoz hrastovog drveta u pravcu Dubrovnika Balkanoloski institut 1972 Balkanika godisnjak Instituta za Balkanologiju Balcanica annual of the Institute for Balkan Studies serb T III Belgrade Serbian Academy of Science and Arts s 258 OCLC 212380606 Licursi Emiddio Pietro 2011 Empire of Nations The Consolidation of Albanian and Turkish National Identities in theLate Ottoman Empire 1878 1913 New York Columbia University s 22 Populyarnij visliv pivdennoalbanskoyu movoyu pohodit vid batka Skanderbega Ivana Kastrioti Ku eshte shpata eshte feja De mech tam i religiya Egro Dritan 2010 Oliver Jens Schmitt red Religion und Kultur im albanischsprachigen Sudosteuropa T 4 s 20 ISBN 978 3 631 60295 9 Ivan Kastrioti buv rimo katolikom z 1407 po 1410 rik yak soyuznik Veneciyi perejshov u pravoslav ya z 1419 po 1426 rik prijnyavshi soyuz iz serbskim knyazem Stefanom Lazarevichem Z 1431 po 1438 rik prijnyav islam oskilki politichno buv vasalom osmaniv Sindik Dusan 1990 Dve povelje u Hilandaru o Ivanu Kastriotu i sinovima Stanovnistvo slovenskog porijekla u Albaniji zbornik radova sa međunarodnog naucnog skupa odrzanog u Cetinju 21 22 i 23 juna 1990 serb Istorijski institut SR Crne Gore Strucna knj OCLC 29549273 Poveљa niјe datirana Stoga ћe biti naјboљe da se za datum izdavaњa ove poveљe zadrzhi vremenski okvir izmeђu 1426 i 1431 godine Cej akt ne datovanij Tomu najkrashe pripustiti sho vin buv vidanij u period mizh 1426 i 1431 rokami Frasheri Kristo 1962 George Kastrioti Scanderbeg the national hero of the Albanians 1405 1468 s n s 86 92 OCLC 1339175 Anamali Skender 2002 Historia e popullit shqiptar ne kater vellime alb T I Botimet Toena s 342 OCLC 52411919 Slijepcevic Đoko M 1983 Srpsko arbanaski odnosi kroz vekove sa posebnim osvrtom na novije vreme serb Himelstir s 45 Zaјedno sa sinovima Konstantinom Reposhem i Ђurђem prilozhio јe Ivan Kastriot manastiru Hilandaru selo Radosushe sa crkvom sv Bogorodice i selo Trebishte Zbog toga јe i pirg sv Ђorђa prozvan arbanashki pirg Reposh јe umro u manastiru Hilandaru 25 јula 1431 godine i tu јe sahraњen Razom zi svoyimi sinami Kostyantinom Reposhem i Dzhuradzhem Ivan Kastriot podaruvav monastiryu Hilandar selo Radosushe z cerkvoyu Svyatoyi Mariyi ta selo Trebishte Tomu vezha Svyatogo Georgiya otrimala nazvu Albanska vezha Pomer Reposh u Hilandari 25 lipnya 1431 roku i tam zhe buv pohovanij Noli 1989 pp 244 245 Ljubic Sime 1891 Listine o odnosajih izmedju juznoga slaventsva i mletacke republike Documents about the relations of South Slavs and Venetian Republic Monumenta spectantia historiam slavorum meridionalium T X s 299 OCLC 68872994 Ivanum Kastrioti dominum in Albania Studi storici Issues 125 131 Studi Storici Istituto storico italiano per il medio evo 292 1980 ISSN 0391 8475 Nei documenti veneziani Giovanni e detto ora dominus partium Albanie Ljubic 1891 s 120 Archiv fur slavische Philologie T 21 Weidmann 1899 s 90 Giuseppe Valentini 1973 Beitrage zur Kenntnis Sudosteuropas und des Nahen Orients R Trofenik s 1 186 192 Noli 1947 s 108 Ljubic Sime 1891 Listine o odnosajih izmedju juznoga slaventsva i mletacke republike Documents about the relations of South Slavs and Venetian Republic Monumenta spectantia historiam slavorum meridionalium T X XXV s 44 133 134 OCLC 68872994 Thalloczy amp Jirecek Zwei Urkunden 146 Korablev Actes II 561 562 Petkovic Arbanaski Pirg 196 197 e g Chalkokondyles 5 40 translated by Anthony Kaldellis The Histories Cambridge Dumbarton Oaks Medieval Library 2014 vol 1 pp 412f Blancus Georgius Castriotus 73 Gion id est Iohannis Latine Castrati nuncupatus ol section DzherelaBela Muhamet 2019 A ishte Skenderbeu nga Hasi Mendime rreth origjines se Skenderbeut U Syla Sabit Verli Marenglen Asani Skender Berisha Gjon red Gjergj Kastrioti Skenderbeu ne 550 vjetorin e vdekjes materiale nga Konferenca shkencore nderkombetare Gjergj Kastrioti Skenderbeu ne 550 vjetorin e vdekjes mbajtur ne Prishtine me 16 tetor 2018 PDF Albanian Institute of history Ali Hadri ISBN 978 9951409803 Malaj Edmond 2013 Familje fisnike te Drishtit mesjetar Noble Families of Medieval Drivasto Studime Historike 3 4 Muhaj Ardian 2015 Hulumtimi i origjines se Skenderbeut permes historise se jetes dhe vepres se tij 610 vjetori i lindjes se Heroit Kombetar Gjergj Kastrioti Skenderbeu Academy of Sciences of Albania Inalcik Halil 1995 From empire to republic essays on Ottoman and Turkish social history fr Istanbul Isis Press ISBN 978 975 428 080 7 OCLC 34985150 Fine John Van Antwerp 1994 The Late Medieval Balkans A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest University of Michigan Press ISBN 978 0 472 08260 5

Дата публікації:
Топ